Rekord Ohrid

Dana 22.08.2002. godine članovi Tritonovog ronilačkog tima Mirko Bevenja i Vlatko Taleski  postavili su novi balkanski rekord u dubinskom ronjenju na vazduh u slatkoj vodi zaronivši do 127,4 metra.

Ovaj poduhvat izveden je na Ohridskom jezeru. Prilikom postavljanja ovog rekorda ronioci su koristili najsavremenije softvere za simulaciju zarona, "Aladin" kompjutere, "Posejdon" regulatore.

Ohridsko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 700m što je pored hladne vode (6 C u dubljim slojevima) i vidljivosti od svega 5-10m otežalo postavljanje ovog rekorda. Korekcioni faktor za nadmorsku visinu od 700 m iznosi 1.08 sto znači da se dekompresivni režimi odredjuju za ekvivalentnu dubinu od 137m! na nivou mora.
Veliki problem je predstavljalo i odsustvo rekompresione komore. Najbliža se nalazi u Bujanovcu (Yugoslavija), a transport do nje zahteva prelazak visokog planinskog masiva što bi u slucaju DCS  (dekompresione bolesti) bilo kobno. Sve su to otežavajuci faktori.

Zaronu je prisustvovao (pored 6 članova kluba) i internacionalni SSI instruktor iz Makedonije Milutin Sekuloski.

Profili i izveštaj (kliknite na sliku za uveličani prikaz)

ISTORIJAT

Ova nezvanična disciplina se upražnjava još od završetka II svetskog rata. Progresivno su povećavane dubine: 
god.                 dubina             mesto                         ronilac

1947.                 93                  Crveno more                Frederic Dumas
1961.               106                  Florida                         Jean Clarke Samazan
1963.               108                  Florida                         Hal Watts
1965.               109                  Florida                         Tom Mount & Frank Martz
1967.               118                  Florida                         Hal Watts & A.J. Muns
1968.               132                  Bahami                        Neil Watson & John Gruener
1990.               137                  Roatan                         Bret Gilliam
1993.               144                  San Salvador                Bret Gilliam
1994.               148                  Nassau                         Dan Manion
1999.               156                                                     Mark Andrews

Iz gornjeg spiska se vidi da je rekord postignut 1968. i nije oboren 22 godine. Mnogobrojni pokušaji do 1990 godine završili su se tragično.

I na našim prostorima ronioci su pratili ovaj trend. Kao i u svetu i kod nas su ti pokušaji odneli mnoge žrtve.

RIZIK I MOGUĆE POSLEDICE

*Ne savetujemo nikome ko nije psiho-fizicki spreman i pre svega svestan opasnosti i i mogućih posledica da pokuša slične zarone. Još jednom napominjemo da je rekreativno ronjenje ograničeno na maksimalnu dubinu od 40m!*

Postoji polemika koliko ovakvi pokušaji imaju smisla. Danas su poznati gasovi sa kojima je moguće bezbedno roniti na ovim dubinama. Sa druge strane u čoveku je ukorenjena težnja da uradi stvari koje još niko nije uradio.
U leto 1975 godine u pokušaju da zarone na dubinu od 120 metara, tragično su nastradali u vodama južno od ostrva Sušca, legende jugoslovenksog ronjenja instruktori Zoran Fotić i Dušan Rakić. Nihova tela nikada nisu pronadjena.
Pitanje o kalkulisanom riziku je ovde svakako otvoreno.
Osnovne probleme kod ovakvog ronjenja predstavljaju azotna narkoza i akutno trovanje kiseonikom. 
Azotna narkoza ili pijanstvo velikih dubina nastupa već na dubinama većim od 30 m. Iz ovog razloga rekreativno ronjenje je i ograničeno na maksimalnu dubinu od 40m.
Pijanstvo velikih dubina manifestuje se smanjenom sposobnošću za obavljanje finih radnji, a zatim sledi nekritično ponašanje ronioca prema situaciji u kojoj se nalazi, vrtoglavica, euforija, gubljenje orijenacije, panika. Dešava se da ronilac izvadi regulator iz usta, da padne u narkoticki san itd.
Moguće je treningom razviti odredjenu adaptaciju, ali su naučna istraživanja dokazala da je na dubinama većim od 90m ova adaptacija nemoguća.

Moramo istaći da je za sticanje ove adaptacije neophodan mukotrpan trening. Samo da napomenemo da je Bret Gilliam u 11 meseci pred obaranje svetskog rekorda u cilju treninga uradio 600! zarona a od toga 103 dublja od 90m, kao i simulirane zarone u komori na 120m. 

Drugi, svakako mnogo nepredvidljiviji problem predstavlja trovanje kiseonikom usled HIPEROKSIJE. Do toga dolazi kad za odredjeno vreme parcijalni pritisak kiseonika u mešavini (vazduhu) predje 1.6 bara, a to se dogadja na dubini od 66m. Kiseoničko trovanje zavisi od dužine izlaganja - ekspozicije i parcijalnog pritiska kiseonika. Trovanje nastaje iznenadno sa retkim i slabim predznacima tako da je najčešći ishod davljenje tj. smrt. 

Štetno delovanje kiseonika pojavljuje se na dva nacina:
-         NERVNI OBLIK (neurotoksično delovanje ili kiseonicka epilepsija) tj. Paul Bertov efekat;
-         PLUICNI OBLIK (upala pluća i disajnih puteva), tj. Lorain Smitov efekat; 

Neurotoksično delovanje kiseonika pod povišenim pritiskom javlja se u ronjenju sa aparatima na kiseonik, uglavnom kada se roni dublje od 7 metara. 

Razlog i mehanizam nastajanja kiseoničke epilepsije nije sa sigurnošću utvrdjen. Neki stručnjaci tvrde da kiseonik pod pritiskom neutrališe neke supstance u nervnim ćelijama koje su neophodne za njihovu funkciju.

Podsticajni faktori koji mogu da utiču na pojavu kiseonicke epilepsije su:

      -         težak rad
-         hladnoća i
-         prevelik procenat CO2 u krvi;

Kada dodje do trovanja kiseonikom ronilac oseća:

      -         uznemirenost
-         lice mu je bledo
-         pojačano znojenje
-         oseća mučninu i potrebu da povrati
-         sužava mu se vidno polje
-         javlja se najpre podrhtavanje mišića lica, a potom i drugih grupa mišića
-         u poodmakloj fazi trovanja javljaju se grčevi koji su identični grčevima prilikom epileptičnih napada
-         i na kraju dolazi do pomućenje pa čak i totalnog gubitka svesti.
-         smrt je neizbežna.

Za plućni oblik hiperoksije je karakteristično to što je on atipčan i javlja se nakon dužeg udisanja kiseonika pod pritiskom višim od 0.6 bara, a ovaj oblik upale pluća ne reaguje ni na kakvo medikamentozno lečenje.

Kada ronilac primeti neki simptom treba odmah da prekine zaron, smanji dubinu i što pre napusti vodenu sredinu. Brzi razvoj simptoma kiseoničkog trovanja (hiperoksije) ne daju vremena da se okleva. Mora brzo da se reaguje u protivnom zaron može fatalno da se završi.

Kiseoničko trovajne je uglavnom retko i javlja se isključivo u dubinskom ronjenju i pri dugotrajnim dekompresijama s kiseonikom.

Naši ronioci su se dugo i naporno pripremali za ovaj poduhvat. Pored opsežnih i svestranih fizičkih priprema kao i adaptivnih zarona, u komori su simulirani parcijalni pritisci kiseonika od 2.8 bara u trajanju od 30min. što odgovara dubini od 123m.

*Ne savetujemo nikome ko nije psiho-fizicki spreman i pre svega svestan opasnosti i mogućih posledica da pokuša slične zarone. Još jednom napominjemo da je rekreativno ronjenje ograničeno na maksimalnu dubinu od 40m!