Nekako se ispostavilo da su novembar i decembar meseci kada najčešće krećemo na ronjenje u kanjon Drine. Prošlogodišnja mutna voda nas nije obeshrabrila. Od našeg prijatelja Rajka dobili smo obaveštenje da je posle prvog ovogodišnjeg snega Drina u opadanju i da je providnost pristojna. Po pakovanju opreme u petak posle podne mali karavan krenuo je u pravcu Bajine Bašte. Stigavši u hotel prvo smo se smestili istovarili opremu i instalirali kompresor.

Umorni od puta spustili smo se u salu da večeramo i napravimo planove za ronjenje. Teren smo dobro poznavali ali uvek se otkrije nešto novo. Bane je nabavio stare karte koje potiču iz vremena pre pravljenja brane. Na jednom od prethodnih zarona Danijela i Mika su naleteli na ostatke kuća koje smo sada imali nameru opet da nadjemo. Pošto smo napravili plan i dogovorili vreme ustajanja za 6h krenuli smo na počinak.

Sledeći dan počeo je tačno na vreme, doručkom i pakovanjem opreme. Krenuli smo ka nacijonalnom parku da sklopimo čamac. Vlatko je još svratio do stanice milicije i predao spisak sa imenima ronilaca. Kako se sa ovima dobro poznajemo posle srdačnog razgovora mogli smo da krenemo na ronjenje.

Po sklapanju čamca usledio je finalni brifing, podela u grupe i ronjenje je moglo da počne.

Deo ekipe krenuo je čamcem u kanjon dok je drugi deo ekipe našao pogodno mesto za zaron sa obale. Svi smo sa nestrpljenjem očekivali izveštaj o prozirnosti vode. Mirko je prvi sa Danetom zaronio i doneo vest da se na 7m dubine razbistrava i da odatle vidljivost iznosi 3-4m, znači može da se roni. Ono što nas je malo iznenadilo je temperatura vode od svega 7C. Vlatko je sa delom ljudi otplovio čamcem do 8. km u kanjon i tamo potražio mesto za ronjenje. Vidljivost uzvodno u kanjonu je nažalost bila lošija. Bane i Mika postigli su dubinu od 48m ali su se uglavnom zadržali na dubini od 42-46m. Posle 20 min. na dnu krenuli su na izron. Ekipa koja je ostala da roni sa obale bila je nešto bolje sreće. Dubina je iznosila do 30m ali se nešto i videlo (neophodne lampe!).

Pretpostavili smo da će sutradan zamućenost iz kanjona stići do brane, brzo je doneta odluka da se sutradan popnemo na "Zaovine" i tamo potražimo neka nova mesta za ronjenje. Oko 18h gladni smo stigli u hotel. Brzo smo raspremili opremu stavili boce na punujenje i otišli u salu za ručavanje. Ovde nas je sačekao "gazda" i saopštio nam da je za nas spremio specijalitet. Piletina i teletina ispod sača. Raspoloženje se brzo popravilo. Posle večere Matija je obezbedio nekoliko filmova sa pećinskih ekspedicija koji su nam poslužili kao podloga za dalju diskusiju. Govorilo se o tz. ekspedicionom ronjenju, potrebnoj opremi, logistici, gasovima i td. Do kasno članovima tritonovog tima postavlajna su razna pitanja na koja su oni strpljivo odgovarali.

Sledećeg jutra krenuli smo na Taru. Put na Zaovine iz Bajine Bašte uvek je više nego impresivan. U dolini magla i oblaci, a gore sunce i tepih od oblaka. Sreća nam se na kraju opet osmehnula. Posle duže vožnje oko zaovinskog jezera najzad smo našli lokaciju za koju smo smatrali da će odgovarati našim zahtevima. Impresivna vidljivost od preko 10m i temperatura vode od 11C predstavljalo je za nas raj. Brzo smo se bacili na opremanje. i ronjenje je moglo da počne.
Grupa za grupom ulazila je u bistru vodu. Iako je sunce već bilo zaklonjeno vidljivost i osvetljenost na 30m dubine bili su fascinantni. HID lampe su kao sablje sekle sumrak.
Poslednja grupa izronila je pošto je uveliko pao mrak. Gladni pohitali smo ka Bajinoj Bašti pitajući se kakvo nam je iznenadjenje danas gazda Rajko spremio.
Povratak u Beograd bio je neminovan. Za 12 ronilaca Tritona ovo je bilo jos jedno nezaboravno ronjenje i druženje.

Ronjenje Obuka Ekskurzije - Ronilacki klub Triton