JUŽNA NEMAČKA
OKTOBAR 2007.
VREMEPLOV
Odlučili smo da na sledećem zaronu potražimo olupinu "Ledine" u Bodenskom jezeru. Uputili smo se u Ludwigshafen. Nismo imali mnogo informacija o tačnoj lokaciji olupine i o samoj olupini. Znali smo da se lokacija nalazi zapadno od železničke stanice u Ludwigshafen-u na dubini od 21m i da se radi o zaštićenoj lokaciji koja predstavlja podvodni muzej. Stigavši u grad koji se uzgred nalazi na samom početku Bodenskog jezera potražili smo železničku stanicu, izvadili kompas i orijentisali se. Ipak, bili smo prinudjeni da potražimo informacije od lokalnog stanovništva.
|
|
|
|
|
|
To je donekle pomoglo ali i dalje nismo bili sigurni da ćemo olupinu naći. Nismo imali kud, opremili smo se i sa ono malo informacija koje smo imali krenuli. Prvo smo bili zbunjeni ulaskom u vodu. Šljunak na dnu je posle desetak metara zamenila glina po kojoj je bilo teško ili nemoguće hodati. Probali smo sa plivanjem ali je voda bila toliko plitka da su se boce vukle po dnu. Utehu nam je davalo to što smo se nalazili u polju bova i već kod predposlednje bove bile su usidrene jedrilice, znači ima i dubine. Tako je i bilo, od predposlednje bove počinjala je strmina. Uradili smo kratak brifing i krenuli. Niz padinu do 19m pa onda na zapad 250m. Plašio sam se da nećemo imati dovoljno vazduha za razgledanje. Vidljivost je bila dobra oko 10-15 metara. Posle 5 min. brzog plivanja na 19m video sam pred sobom taman obris olupine. Srce mi je brže zakucalo i dao sam lampom znak Danijeli i Milanu. U medjuvremenu su i oni opazili olupinu i siguran sam da sam im i pored maske i regulatora video osmeh na licima. Pored olupine postavljene su dve horizontalne table od pleksiglasa. Prišli smo im pažljivo "oduvali" mulj sa njih pazeći da i sami ne zamutimo. Na jednoj tabli pisala su pravila ponašanja na olupini a na drugoj istorijat broda.
Radi se o barži specifičnog načina gradnje kakve su se izradjivale na ovim područjima. Proizvedena je oko 1890 g. ima ravno dno i koristila se za prevoz gline. Plovni objekti ovog tipa mogu se naći još samo na dnu jezera. Olupina je otkrivena 1972 g. i oko 1980 je uvrštena u arhivu kao podvodni muzej. Pokretao se na jedra za čije dizanje se na prednjem delu broda nalazio uredjaj - čekrk. Oko broda smo videli veliku količinu mladji, a ispod broda skrivala se jegulja daleko veća od onih koje smo navikli da srećemo na Ohridskom jezeru. Izvadio sam spool i krenuo u premeravanje olupine. Brod je dugačak 16m i širok 4m. Po izronu sam čisto iz zabave pitao Danijelu i Milana da procene dužinu olupine. Procene su bile izmedju 30 i 40 m. Interesantno kako je percepcija pod vodom drugačija. Pre merenja motalicom premerio sam olupinu brojem zaveslaja i došao do zaključka da je dugačka dvadesetak metara. Vreme je brzo prolazilo i pored male dubine (prosek 19m) bili smo na granici dekompresije pa smo odlučili da završimo zaron. Posle završenog safety stop-a izronili smo. U očima nam se videlo ono srećno svetlucanje.
Za ovaj put bio nam je to poslednji zaron u ovom delu sveta. Odlučili smo da se za sledeći put bolje spremimo i vratimo sa trimiksom i deko gasovima i malo detaljnije ispitamo mračne dubine nemačkih jezera. Već sutra krećemo na dug put u Srbiju sa osećajem žaljenja što napuštamo ovu lepu i uredjenu zemlju.
Početak>
|
