Krajem oktobra članovi Tritona, Danijela Atlija, Milan Grujić i Mirko Bevenja kranuli su na dug put. Destinacija je bila južna Nemačka, tačnije Bad Wurzach, gradić nekih 80 km od Bodenskog jezera. Cilj je bio ronjenje na Bodenskom jezeru i planinskim jezerima južno od Minhena. Po dolasku na odredište i jednog dana odmora akcija je mogla da počne. Za prvo mesto ronjenja odabrana je lokacija na Bodenskom jezeru koja je predvidjena samo za iskusnije ronioce. Radi se o vertikalnom zidu koji praktično nema dno, odnosno ono se nalazi na dubini koju nije moguće dostići klasičnom ronilačkom opremom. Da krenemo od početka.

URBANO RONJENJE

Ustali smo rano ujutro i počeli sa spremanjem opreme. Spoljna temperatura iznosila je 1 stepen tako da nam je jutarnja fiskultura dobro došla.

Put nas je vodio kroz usnula mesta i posle jednočasovne vožnje približili smo se cilju. Grad Ueberlingen na Bodenskom jezeru.

Bodensko jezero dugačko je 72 km, a široko 14km. Maksimalna dubina iznosi 254 m, a dužina obale 273 km. Jednim delom pripada Nemačkoj a drugim Švajcarskoj. U jezeru živi preko 35 vrsta riba. Jegulje, smudj, štuka, bandar, šaran i mnoge druge. Godišnji ulov na jezeru iznosi preko 1.5 miliona kg ribe. Najveći su somovi koji desežu i dužinu od 3 m. Medjutim, mi ovaj put nismo imali nameru da razgledamo faunu Bodenskog jezera već da se upoznamo sa njegovim "zidovima".

Sad je trebalo "samo" još naći mesto za ronjenje. Posle kraćeg raspitivanja saznali smo sve što nam je neophodno. Parkirali smo auto u parking garaži i krenuli da osmotrimo teren za ronjenje.

Lokacija je bila obeležena tablom koja govori u kom pravcu roniti. Bili smo malo skeptični jer mesto nije izgledalo kao da krije "zid" u bezdan. Šljunkovita obala sa bistrom vodom mora da ipak nešto krije. Bilo kako bilo, krenuli smo na opremanje i tako spremljeni u šetnju gradom. Kasnije smo ovo ronjenje nazvali "urbanim" ronjenjem.

Sa dvobocnicima na ledjima i punoj opremi iz parking garaže krenuli smo do prve stanice, klupe na ivici vode da predahnemo.

Prilaz vodi je bio krajnje udoban, stepenice sa rukohvatom. kratko spremanje brifing i najzad smo zaronili. Vidljivost je iznosila izuzetnih 15m, a temperatura vode u plitkom delu iznosila je 12 stepeni. Obala je bila prvo šljunkovita a zatim peskovita. Na dubini od 17m "zabava" je počela. Pred nama je zjapio mrak. Zid odsečen kao nožem i mračna dubina su nas mamili. Zid je bio pod kontra nagibom tako da smo posle nekih 25m praktično bili nadkriveni. Beli snopovi naših HID lampi parali su gusti mrak. Osetili smo se veličanstveno u tom okruženju. Kratak pogled na timer, temperatura vode 6 stepeni dubina 51m. Dao sam znak da na ovoj dubini ostanemo i nastavimo dalje. Kasnije smo saznali da je dubina ronjenja ograničena na 40m zbog mnogih fatalnih udesa koji su se desili na ovoj lokaciji. Urbana sredina koju smo zatekli na površini zamenilo je nestvarno okruženje. Osetili smo se kao u kosmosu. Posle 10 min. na ovoj dubini počeli smo sa laganim smanjivanjem dubine. Primetili smo da na dubini od 30m počinje struja koja nam otežava napredak. Plivali smo još neko vreme, a zatim se okrenuli i pustili struju da nas bez napora nosi duž zida. Posle dekompresije izronili smo opet na mestu zarona. Ovaj put smo tu primetili tablu koja je postavljena u spomen roniocu koji se udavio 2005 godine. Kasnije ćemo videti da ovakve table (i incidenti) ovde na žalost nisu retkost.

Opet nazad na površini posle prizora u dubini, obala je delovala nestvarno. Nekeko se ove dve sredine nisu uklapale i verovatno je ovaj kontrast učinio da se tako dobro osećamo. Lica su nam odražavala sreću. Požurili smo nazad u toplu parking garažu da skinemo teret sa sebe i da se ogrejemo.

Po pakovanju opreme uputili smo se u obližnji veći grad Fridrihshafen da ručamo i skujemo planove za sledeće ronjenje. Prethodno je trebalo dopuniti dvobocnike tako da smo se uputili ka stanici za punjenje. Obradovali smo se kad smo videli da stanica ima čak 6 izvoda i kapacitet od 650 l/min. Punjenje je brzo završeno.

Sledeća >