KRUPAJSKO VRELO ,
22. JUL 2006.

22.07. Budim se pre sata. Loše sam spavao. Ventilator je celu noc radio i budio me iz ne baš dubokog sna. Došao je dan koji sam dugo išcekivao. Gasovi su davno zamešani i planovi napravljeni. Hiljadu puta sam u mislima vec prošao put od ulaska u Krupajsko vrelo, kroz tobogan u prvu sobu, onda gore pa levo u katedralu i na kraju u skriveni kanal koji vodi - izgleda u bezdan.

Poslednji zaron u ovom kanalu odveo nas je do dubine od 70m. Mala kolicina He u back gasu nas je sprecila da idemo dalje. Bili smo vec ozbiljno pod narkozo. Ovaj put smo se bolje spremili. Preko 60% He i malu kolicinu kiseonika predvideli smo za radnu dubinu od 90m. U mislima sam medjutim vec proširio plan na opseg od 90-120m. Sama dekompresija me nije brinula, nju i onako sracunavamo na licu mesta u zavisnosti od dubine i BT. Vreme na dnu sam predvideo na 15-20 min. Ubacio sam gomilu neophodne opreme u auto i krenuo na put.

Usput sam se sreo sa ostalim članovima tima koji je bio pun elana za današnji dan. Vlatko mi prilazi "Kako si Mix?", to je dobar znak, vidim raspoložen je. Put je protekao uobicajeno i posle 2,5 sati vožnje stižemo na finalno odredište Krupajsko vrelo. Pocinjemo užurbano da izvlacimo opremu iz kola i sastavljamo je.

Sledi obligatorno upoznavanje tima sa planom i podela zadataka. Odredjena je ekipa za prvu i ekipa za drugu fazu podrške.

Dogovorena su vremena i ponovljene standardne procedure koje se odnose na DB, CNS i td. Svaki od nas dvojice ima svoje pomagace koji nam rutinski pomažu u opremanju. Sa vremena na vreme gledam dokle je Vlatko stigao sa opremanjem.

Ne želim da budem brži, da se ne bih nepotrebno znojio i zamarao. Sinhronizacija je izuzetno bitna. Vrucina postaje sve jaca i jedva cekam da udjem u hladnu vodu. Onaj ko je jednom imao na ledjima komplet opreme za tehnicko ronjenje zna kakvo je olakšanje kada se udje u vodu i ona ponese sav taj teret. Svi oni sati u teretani, na biciklu i na trim stazi sada polako pocinju da se isplacuju.

Krecemo ka vodi. Nosimo samo komplete ne ledjima, ostatak (gomilu stage boca i druge opreme) nam nose clanovi tima. U jezercetu vršimo poslednje pripreme. Stavljamo deko boce, svako po tri. Sad na sebi imamo vec ukupno 5 boca. One male argonske za odela i ne racunamo.