"VREMEPLOV",
istraživanje podvodnog dela LAZAREVE PEĆINE Jan. 2011.

UPOZNAVANJE I PRELIMINARNO RONJENJE

Kao i obično potrebno je mnogo kockica da se sklopi kako bi se nešto postiglo. Krajem jeseni javio nam se naš dugogodišnji prijatelj Miloš Jovanović. Instruktor rekreativnog ronjenja i vlasnik uspešne firme za izvodjenje specijalističkih visinskih i telekomunikacijonih radova "Monterist industrijal", želeo je da usavrši svoje ronilačke tehnike. Nismo ni sanjali da ima "zadnje namere". U toku Deep Diver kursa nabacio nam je da ima neki projekat koji bi nam mogao biti interesantan. Naravno nije nam dugo trebalo da ga "nateramo" da izloži svoj plan i počnemo sa pripremama za istraživanje.

Radi se o najdužoj pećini u Srbiji - "Lazarevoj pećini" sa ukupnom dužinom istraženih tunela od 9818m što je svrstava u objekte od Evropskog značaja. Ilustracije radi, nekoliko pećina u Srbiji koje se takmiče za drugo mesto je istraženo do ca. 6000m kanala. Prva speleološka istraživanja od 1889-1895g. obavio je Jovan Cvijić, svetski priznat geomorfolog, koji je i uveo reč karst ili krečnjak koja se danas koristi širon sveta i napravio plan od 800m kanala. Pećina je tada nosila naziv Gaura Lazari - Lazareva pećina. Dr. Radenko Lazarević je dopunio istraživanja D. Petrovića iz 1953.-1965. koja su tada predstavljala dužinu od 1540m kanala. Dr. Lazarević 1976-1978 došao do ukupne dužine tunela od 1721m i napravio projekat turističke valorizacije, betonirane su staze i postavljena je rasveta. U poslednjih 10 godina (od 2001.) eksluzivno pravo istraživanje pećine povereno je Borskom Alpinističko-speleo-ronilačkom klubu "Rock & Ice". Ova ekipa u ovom periodu organizacijom internacijonalnih speleo istraživanja u kojima su učestvovali speleolozi iz Srbije, Bugarske, Francuske, Belgije, Rumunije, Italije i sa Havaja i svojim upornim radom uspela da produži hodnike do sada poznatih 9818m. Istraživanja, u šta smo mogli lično da se uverimo, se i dalje odvijaju punom parom. Očekuje se produženje hodnika do ukupne dužine izmedju 12 i 15km. Pećina se sastoji od 4 visinska nivoa. Kako bi prodrli dublje u "novom" delu pećine trebalo je proći potopljeni sifon. U medjuvremenu pronadjeni su alternativni putevi, na višim nivoima kako bi se izbegli ovi sifoni. I pored toga ovo ostaju poduhvati visokog rizika, jer kako bi se istražili dalji kanali u pećini se boravi često i po nekoliko dana. Kako u slučeju obilnih padavina voda nadodje u narednih 36h svako zadržavanje u tim delovima objekta duže od ovog vremena dovodi do situacija visokog rizika od zarobljavanja i utapanja. Alternativo se traže drugi spoljašnji ulazi kroz koje bi se eventualno "prečicom" došlo do ovih delova pećine. Ekipa "Rock & Ice" je ovim istraživanjima otkrila više od 250 pećina u ovom regionu.

Ono što je za nas izuzetno interesantno je činjenica da se očekuje još jedan nivo koji je pod vodom. Ovo geološki najmladji deo pećine tako da su naša očekivanja da nadjemo velike tunele bila prilično prigušena. Kako bi se upoznali sa ekipom Rock & Ice i saznali više o ovome polazimo u Timočku krajinu. Na licu mesta nas čeka Zvonko Trifunović koji je uz Roberta Mišića jedan od odgovornih za istraživanje pećine. Utisci koje smo stekli preko telefona o Zvonku zvanom Maza nisu nas prevarili. Dočekao nas je prijatan čovek širokog osmeha. Posle prvog upoznavanja već smo znali da će saradnja biti dobra. Maza je pored toga što je ronilac i speleolog i poznati alpinista koji vodei ture na Triglav, Grossglockner, Mount Blanc, a "šetao" se i po Himalajima. Sa ovakvim sportistima i "ekstremistima" smo uvek imali dobru saradnju pošto nas je spajala ista strast. Bilo nam je drago da je Maza već bio informisan o našima istraživanjima. Kao pravi domaćin proveo nas je kroz turistički deo pećine i pružio gomilu korisnih informacija. On, Miloš i Srdjan Miletić obavili su još u novembru 2010. prve zarone iz reke i unutrašnjeg jezera u pećini radi prikupljanja prvih podataka. Ovi podaci će se pokazati od neprocenjive vrednosti kod naših daljih istraživanja. Unutrašnjost pećine je više nego impozantna i okićena je predivnim ukrasima od kojih su pojedini visoki i po više desetina metara. Pomisao da se nešto slično krije i u podvodnim "etažama" proizvelo je leptiriće u stomaku.
Iako su meseci hidrološkog minimuma januar i avgust znali smo da samo ronjenje neće biti posebno zabavno, a možda čak i nemoguće. Izdašnost vrela koj se uliva u rečicu, Lazareva ili Mikuljska, kako je još zovu, je izmedju 50 i 4500L/s. Kako je došlo do otapanja snega procenili smo da je trenutni protok izmedju 500 i 1000 L/s. Kako je ulaz iz reke jako restriktivan bilo je pitanje da li ćemo moći da udjemo. I vidljivost nije bila na odgovarajućem nivou. Ipak odlučujemo da okušamo sreću i potvrdimo podatke dobilene od naših predhodnika. Miloš i Mirko se opremaju i polaze na zaron. Miloš još kratko saopštava da je u novembru bila bolja vidljivost i da je pitanje da li će moći proći restrikciju sa 2x15 na ledjima. Mirko iz razloga očekivane jake struje kao i restrikcije nosi mono-bocu. Maza mu instalira kameru kako bi dokumentovali stanje u ulaznom tunelu.
Posle četrdesetak minuta ronjenja Mirko i Miloš se pojavljuju na površini. Prolaz kroz restrikciju sa 2x15 skoro nemoguć, vrelo jako radi. Vidljivost max. 2m i temperatura vode 5-6C.
I pored ovako loših uslova skupili smo gomilu korisnih informacija. Kao prvo ni dubina kao ni kurs ulaznog tunela nije onakav kakav se očekivao. Na žalost u ovakvim okolnostima napredovanje je izuzetno rizično i otežano. Mirko je uspeo u sitno razgranatim kanalima da pronadje put kroz vodeni tok i razvuče nekih 50m Arijadnine niti. Pri tome je u povratku uspeo je da snimi dubine tačaka, kurseve i distance. Ovim je položen kamen temeljac za probijanje traverze reka-unutrašnje jezero. Na žalost svih ovaj kanal je mnogo "složeniji" nego što se to očekivalo. Dalja istraživanja ćemo sprovesti prilikom sledeće ozbiljno pripremljene ekspedicije.