Trimix vikend na Krupaji ,
12.-13. Decembar
2009 / Triton
Pri izlasku iz vrela sreli smo još Vlatka i Kolju koji su krenuli u upoznavanje plićeg dela pećine.
Sledeći tim su bili Bane i Dane. Zadatak im je bio unošenje sigurnosnih stage boca i njihova raspodela do dubine od 60m. Ukratko sam im objasnio stanje u vrelu i upozorio ih na opasnosti. Sačekali su još neko vreme kako bi vrelo izbacilo sediment koji smo mi i Vlatko i Kolja digli. U medju vremenu pao je i mrak što naše gnjurce naravno nije pokolebalo.
|
|
|
|
|
|
Sedeo sam u mraku pored vrela čekajući prijatelje. U tim trenucima samoće pod vedrim nebom samo huk vrela narušavao je tišinu. Osećao sam neki čudan spokoj i bio sam siguran da će sve biti u redu. Posle nekih 73min. učinilo mi se na trenutak da vidim svetlost. Da ronioci su izronili promrzli i srećni. "Vidljivost i nije tako loša, ako ne zamutiš" reče Bane sa osmehom na licu.
Max. dubina ronjenja 61m. Vreme 73min. Gas 21/35, N50.
Sad smo mogli mirne duše na večeriu i dogovore za sutrašnji zaron. Posle večere iskoristili smo Kolju da nam ispriča nešto o VR3 kopjuteru koji inače koristi. Verzija koju je ima sa sobom (ima još jedan sa ekranom u boji) opremljen je svim mogućim softverskim i hardverskim dodacima. Kako je vreme odmicalo i kako su se upoznavali sa ovim čudom tehnike mislim da su svi bili srećni što koristimo naš Deko on the Fly. Znanje potrebno za rukovanje ovom napravom, obimni manual, razni modovi (i mogućnosti greške) činile su nam ovu spravu još beskorisnijom nego što smo mislili. Do kraja ekspedicije Vlatko je imao priliku tokom dekompresije da vidi i čuveni "look tables" ekran. Kompjuter se zablokirao...
Pune glave menija i ekrana izašli smo napolje da malo proluftiramo mozak. Ovakvi retki trenuci zaista nas dovode do potpunog opuštanja. Oko ponoći svi smo pošli na počinak.
|
|
|
|
|
Posle doručka bacili smo se na opremanje. Danas ćemo Bane i ja da pokušamo da prikupimo podatke koji nam nedostaju već duže vremena. Na programu je kartografisanje pećine u delu od 84-105m. Skicirali smo ono što smo znali i ucrtali tačke koje je trebalo premeriti. Pribojavao sam se da će nam loša vidljivost pokvariti planove. Plan da support tim za nama unese deko boce omogućio nam je da "putujemo" brzo i konforno. Nosili smo samo po jedan stage sa travell gasom. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Za nama support tim je krenuo i uneo deko boce, ukupno 8 i postravio ih na svoje mesto. Za vreme zarona koristili su trimix koji im je pogotovo u ovako lošim uslovima bio od ogromne koristi. Svaki support diver nosio je 3-4 deko boce (što za Baneta i mene što za sopstvenu dekompresiju). Oni će danas odraditi lavovski deo posla. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Dok smo mi ronili support tim pravio je površinski interval u toploj termalnoj vodi i okrepljivao se groždjem. U dogovoreno vreme trebalo je da podju i da se sretnemo.
|
|
|
|
|
Bane i ja sledili smo naš plan. Stigavši do 84m usporili smo počeli sa snimanjem. Vidljivost je nažalost bila toliko loša da je čak i komunikacija bila otežana. Sledeća tačka 90m. Upisali smo je i nastavili do 105m. Uzeli smo kurs za dalje (potvrdili onaj koji smo znali već od ranije) i dali se u premeravanje platoa. Stene su ovde od vodene bujice bile izbrazdane a plato je bio pun sedimenta. Iznenadili smo se da je plafon na ovom mestu bio niži nego očekivano. Vreme je brzo proticalo. Razvlačenje i skupljanje pantljike uzimalo je mnogo vremena i usled otežane komunikacije bili smo mnogo neproduktivniji nego obično. Tridest peti minut (i planirani povratni pritisak) dočekao nas je na 90m dubine. To je značilo da smo 25min. proveli na 90-93 m prosečne dubine. Krenuli smo lagano u izron proveravajući reciprocitne kurseve. Tanka trošna arijana i mestimično manje od 1m vidljivosti opominjao nas je. Osetio sam priličan stres i jedva sam čekao da se domognemo vezišta na 60m. Promena gasa na 57m protekla je bez problema, utrošak back gasa bio je kao planiran. Sad još samo da prodjemo restrikciju ne 45. Iznenadio sam se koliko mi je u ovakvim uslovima pećina izgledala nepoznata. Što smo bili pliće vidljivost je postajala sve lošija. Počeli su duži stopovi, i počela je dosada i blaga hiptermija. Srećemo support tim, oduzimamo im rezervne deko gasove (za svaki slučaj). Lebdimo u procepu svako zaokupljen svojim mislima. Čekala nas je duga dekompresija. Bane je sa vremena na vreme proveravao da nisam zaspao. Meni nešto i nije bilo do komunikacije. Na kraju promrzli sa nešto manjom količinom koordinata nego predvidjeno izranjamo. Čeka nas Vlatko sa ostatkom tima. Osećam da su mi usne otekle, ali je hipotermija bila podnošljiva. Osećam se odlično izdekomprimovanim i suprotno običaju sam svoju opremu iznosim iz vrela.
Max. dubina ronjenja 105m. Vreme 156min. Gas 12/60, 21/35, 35/25, 50/15 i O2.
Support tim 2 zarona na 60m Gas 21/35, N50. |
|
|
|
|
|
|
Pohitali smo u termalno jezero gde nam se ubrzo pridružio i ostatak tima. Vlatko i Kolja su se pripremili i krenuli u vadjenje ostalih stage boca i motalice. Zaron ih je odveo do vezišta na 60 m. Prilikom dekompresije čuveni VR3 je ispustio dušu (ili verovatnije bateriju) što za vreme zarona nije baš zgodno. Izronivši po Vlatkovom kompjuteru u glavi ekipa je najzad bila potpuna. |
|
|
|
|
|
|
| Max. dubina ronjenja 60m. Vreme 58min. Gas 21/35, N50. |
|
Za vreme povratka za Beograd Nikolay mi reče: "Sa ovakvom ekipom možete bez problema roniti i preko 200m". Naravno da sam bio ponosan. Rekoh mu još, žao mi je što nismo ronili Mlavu, ali ona je daleko opasnija. Pogledao me je kao da sam lud i pitao:"Zar može opasnije od ovoga". Moram da priznam da ni nama ovo nisu bili baš svakodnevni usovi za ronjenje, ali očigledno da se ronjenje u srpskim i francuskim pećinama ipak dosta razlikuje. Na kraju dobili smo ljubazan i velikodušan poziv da učestvujemo na velikoj zimskoj speleo ekspediciji na Uralu. Treba samo da dodjemo do Moskve. Sve ostalo će Nikolay organizovati...
STATISTIKA
Za 2 dana uradjeno je 24 čovek/zarona. Najplići zaron je bio na 16m, najdublji na 105. Najkraći zaron trajao je 42min, a najduži 156min.
Gasovi Tx12/60, Tx21/35, Tx35/25, Tx50/15, N50, O2. Samo na jednom zaronu (16m) korišćen je vazduh. |
|
|
