3Mix vikend na Krupaji ,
12.-13. Decembar
2009.
Spremajući brojne ekspedicije i ekskurzije nikad mi nije palo napamet da bolje razmislim koliko je truda rada i pripreme potrebno da se sve izvede na zadovoljavajući način. Ne znam šta me je ovaj put nateralo da o tome bolje razmislim ali sam odlučio da ta svoja razmišljanja podelim sa vama. Posle kratke diskusije za vreme ekskurzije u kanjon Drine dogovorili smo se da članovi tima provedu trenažno-radni vikend na Krupajskom vrelu. Dogovor je bio da od sada support ronioci za dublje stvari koriste trimix kao i da iskartografišemo dublji deo pećine. Pripreme su počele u Beogradu. Trebalo je popuniti banku gasova (10 velikih transportnih boca). Ovo je pored standardne "fizikalije" uzelo oko 4 sata vremena. Potom je na red došlo mešanje gasova. Prvi dan mešani su deko gasovi u ukupno 16 stage boca. Precizan i metodološki pristup neophodan je kako nebi došlo do greške. Drugi dan posvetili smo se mešanju ukupno 10 dvobocnika, opet različitih mix-ova, od standardnih do Hot-mixa za "topovanje". Sve ovo me je prilično umorilo, preturio sam preko ruku (i kičme) veliki teret, a visoka koncentracija bila je potrebna kako nebi došlo do greške u punjenju. Usledila je standardna analiza gasova koja nije pokazala ništa nepredvidjeno. Po obeležavanju, slaganju opreme i kompresora mogao sam da krenem kući. Sutradan me je čekalo pakovanje lične opreme, rezervnih delova, gomile podvodnih lampi, punjača, rezervnih akumulatora i sitnice od 20 kompleta regulatora. Naravno u ovaj broj nisu ušli regulatori članova tima. Kako ovde govorimo o tehničkom ronjenju svaki neispravan regulator (ili drugi komad opreme) mogao je biti koban.
U subotu sam ustao u 4.30 i u hotelu pokupio našeg gosta Nikolaya Chebotareva iz Moskve. Kolja je član ruske Univerzitetske speleološke asocijacije i TDI Adv. 3mix ronilac. Od 1971. organizovao je veliki broj speleoloških ekspedicija širom tadašnjeg Sovijetskog Saveza i ronio u velikom broju pećina zapadne Evrope. Bili smo srećni što možemo da ga ugostimo i sa njim napravimo par nezaboravnih zarona. Kiša koja je padala zadnjih desetak dana onemogućila je pristup vrelu Mlave ali smo bili prilično sigurni da ćemo u Krupaji ipak roniti. Sa ostalom ekipom smo se sastali kod Žike da utovarimo opremu.
|
|
Put u homolje protekao je u živom razgovoru sa Koljom o ekspedicijama, pećinama i ronjenju. Takodje smo pričali o načinu ronjenja i brzo nam je postalo jasno kako izgleda "ruska pećinska škola". Dobro obučeni ronioci dosta se razlikuju od zapadnih kolega. Mnogo su spremniji na rizike, mislim da su manuelno dosta veštiji i ne pridaju toliko važnosti sitnicama. Kroz priču sam saznao da je Koljin najdublji zaron bio na 120m, dok je na vazduh često ronio i do 90m dubine. Najdublji pećinski zaron je sproveo do 70m dubine (na trimix). Mnoštvo stage boca, sidemount i ribrideri mu nisu strani i u čestoj su upotrebi kao i skuteri. Malo mi je laknulo kad sam sve to čuo. Uporedjujući ronjenje u Tritonu sa ruskom i evropsko-američkom školom učinilo mi se da smo negde na pola puta (kao i u vreme hladnog rata). Ronimo duboko i na vazduh, nećemo posrnuti pred baš svakim kvarom opreme, a sa druge strane mislim da se ne izlažemo rizicima kao naše ruske kolege. Po završetku ekspedicije Kolja reče da ne deli naše mišljenje, ali o tome kasnije. Stigavši na vrelo trbalo je istovariti i pripremiti mnoštvo opreme.
|
|
|
|
|
|
|
Po istovaru opreme ustanovili smo da naše standardno mesto za kompresor više ne stoji na raspolaganju. Posle renoviranja kuće i uvodjenja "nove" struje osigurači više nisu mogli da izdrže opterećenje kompresora. Sreća da u timu imamo ljude različitih struka i profila. Za Daneta je stvar bila jasna i uskoro je problem sa strujom prevazidjen. Pristupili smo brifingu i prvim zaronima. Podeljeni u grupe trebalo se upoznati sa stanjem vrela, vodenim tokom, arijanama i našim starim sidrištima. Za prvi dan planirani su zaroni u kanal do maksimalne dubine od 60m, popravka linija, sidrišta i popodne setup zaron na kome bi se uneo materijal za sutrašnji duboki zaron. Podrobno sam svakom članu tima objasnio njegov zadatak i upozorio na sve eventualnosti koje nas mogu sačekati. Vlatko je odlučio da roni sa Koljom i da ga uvede u tajne Krupajskog vrela. Za neke članove tima ovo su bili prvi zaroni na trimix. Korišćena je 21/35 mešavina koja nam omogućava sličnu dekompresiju kao na vazduh (sa malim modifikacijama!) ali nam daje prednost otsustva narnoze. Kako svi koriste tritonov DOF sa strane dekompresije nismo očekivali iznenadjenja. |
|
|
|
|
Opremili smo se i prvi tim je krenuo. Sačekao nas je malo neprijatan prizor. Da vrelo radi smo znali, ali smo se nadali da ćemo ipak proći "tobogan" što bi nam omogućilo dalje ronjenje u pećini. Medjutim za ono što smo videli nismo bili pripremljeni. Još letos negde duboko u planini došlo je do obrušavanja u dubini vrela koje je vodu ekstremno zamutilo. Kako kaže gazda Ljubiša tako nešto nikada nije video, a rodjen je na vrelu. Mlečno bela voda izbijala je iz vrela. Pogled na ulazno jezerce nije obećavao ništa dobro. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Pokačili smo deko boce i zaplivali ka ulazu u pećinu. Kako smo se bližili vodena bujica je bivala sve jača. Zaklonio sam se ispred ulaza, spustio na dno i vezao primarni čvor. Pogledao sam iza sebe, svi su bili spremni. Snažno sam se povukao za stenu, ispumpao i utonuo u vrelo. Vidljivost je bila maksimalno 2m. Spustio sam se do mesta gde je za veliku stenu vezana naša permanentna linija. Nije mi bilo potrebno mnogo da shvatim da je iskidana, tako da sam mesto upotrebio kao sekundarno vezište i krenuo ka toboganu. Svetla iza mene su mi govorila da smo svi na okupu. Uspeo sam da se provučem kroz tobogan i tu vezao motalicu za neoštećenu permanentnu liniju. Pećina je bila puna sedimenta i svaki dodir sa stenama vidljivost je smanjivao na 1-0m. Da skratim priču, ispratili smo arijanu do dubine od 60m. U povratku u skoro nula vidljivosti popravili smo sidrište za deko boce na 36m. Na 21m smo prešli na deko gas i odradili rutinsku dekompresiju. Ono što mi se nije svidelo je bilo loše stanje naše permanentne linije. Mi smo je često krpili ali sad je bilo krajnje vreme da uvučemo novu liniju. Kidanje arijane za vreme ronjenja u ovakvim uslovima predstavljalo bi sigurnu smrt. Nije mi baš toplo oko srca pri pomisli na sledeće timove i Banetov i moj zaron koji smo planirali za sutra.
Max. dubina ronjenja 60m, vreme 65min. Gas 21/35, N50.
|
|
|
