Tehnicko ronjenje

Skola plivanja perajca



 

HOMOLJE JUL 2008.

19.07.2008. ekipa mala ali odabrana uputila se u Homoljske planine. Cilj je bio vrelo Mlave. Ova ekspedicija je već duže spremana ali izgleda da je i ovaj put bila osudjena na neuspeh. Nedelju dana pred put neki članovi tima dobili su trovanje (pili su vodu iz jedne od pećina u Valjevskom kraju koju su ispitivali nedelju dana ranije). Visoka temperatura i povraćanje doveli su do dehidracije tako da je plan za ovu ekspediciju morao biti promenjen. Umesto trimix-a dvobocnici su napunjeni vazduhom i poneti su samo neophodni deko gasovi za ronjenje na vazduh. Prva stanica je bila Krupajsko vrelo gde je istovaren kompresor i višak opreme.

 

Ekipa je efikasno radila i ubrzo su bili na putu ka Žagubici. Kratka poseta stanici milicije u kojoj su već bili dobri znanci samo je na kratko zaustavila konvoj dobro natovarenih SUV vozila.

 

Oprema je izvadjena sastavljena i mogao se obaviti brifing. Mirko je izložio plan za akciju. Prvi tim (Mirko i Vlatko) će pokušati da dodju do kraja poznatog dela pećine (-70m). Drugi tim (Bane i Ivan) će ispitati mogućnosti postavljanja deko depoa za neke od narednih zarona na dubinama od (57,36,21 i 6m) , a treći tim (Mika i Miloš) su tu da obezbede bezbedan prelazak na deko gasove i kao podrška prilikom dekompresije.

 

Dogovorena su vremena i procedure i TRITONCI su nestrpljivo krenuli na izvršenje. Tok dogadjaja možete ovde pročitati iz prve ruke.

MIRKO "...pošto sam od ostalih dobio OK krenuo sam. Vidljvost je bila odlična. Jezero je sada izgledalo sasvim drugačije medjutim, već na dvadesetak metara nestaje dnevnog svetla i put mi osvetljava samo moja lampa. Vidim Vlatkovo svetlo iza sebe. Znam da je tu i da je sve ok. Počinjem da se spremam da odložim deko bocu. Stižem na dno na 32m skidam je i vezujem za arijanu. Osvetljavam Vlatku koji čini isto. Rutinsko OK i krećemo dalje. Laknulo mi je kad sam video da je permanentna linija koju smo u maju položili neoštećena. Prolazimo kroz restrikciju. Prijatno sam iznenadjen jer vrelo jedva radi. Polako pratim liniju i divim se sili prirode koja je u stenama izdubila neverovatne formacije. Osećam kako narkoza postaje sve jača. Dosta razgledanja sad se treba fokusirati. Pogled na timer, 58m. Nalazimo se u ogromnoj sobi. Vlatkovo svetlo mirno pored mene para mrak. Stižemo na kraj konopca. Dubina tačno 70m. Pogled u Vlatka. Nadao sam se da je dobro i da je raspoložen da nastavimo istraživanje... bar malo. Preti mi kažiprstom ali ispod maske vidim osmeh. Skidam veliku motalicu sa zadnjeg D-ringa. Vezujem se i krećemo dalje. Sad sam potpuno smiren i fokusiran. Pratim zid u kome naizgled nema prolaza. Približavam se peskovitom dnu. Sa desne strane otkrivam tunel i osećam kako mi puls opet skače. Polako smiri se i napred. Ulazim u tunel veličine 2x3m pravim vezište i krećem dalje. Tok vode je jako slab i vidljivost je odlična. Dno jako blago pada. Primećujem Vlatka koji daje znake da se vratimo, odgovaram potvrdno i nastavljam da nadjem pogodno vezište.Obmotavam arijanu oko kamena, vadim nož presecam je i motalicu predajem Vlatku. Imam malo muke u debelim rukavicama na 84m da vežem čvor. Ova aktivnost većini i na suvom teško polazi za rukom i moram vam reći da je na ovoj dubini pod narkozom to vrhunski napor za motoričke sposobnosti. Gledam na tajmer, vremena su OK. Polazimo nazad. Osećam da me sad pijanstvo sve više stiže. Olakšanje zbog uspešnog zarona i opuštanje sada nikako nisu poželjni. Koncentrišem se i na deep-stopovima sračunavam režim dekompresije. Od nekih 50m opet ulazimo u nultu vidljivost. Mlava nosi puno sedimenta koji se lako podiže. Držimo se za arijanu i prolazimo kritični deo. Izlazimo iz restrikcije, uzimamo boce sa deko gasovima. Predstoji nam rutinska dekompresija. Siguran sam da sam sve dobro sračunao, Vlatko je dobro, oprema i zalihe gasa Ok tako da sam mogao da se opustim i saberem utiske. Na 6m kratko mi se javlja Bane, baca pogled na timer. Siguran sam da sam čuo smeh pod vodom. Daje mi znak i izranja. Znao sam da i ovaj put vesti putuju brže od nas i da će radoznalci napolju saznati za naš zaron pre nego što izronimo. Tako je i bilo. Vlatko i ja izranjamo i vidimo ljude svuda oko vrela. Čeka nas aplauz i čestitke. Izlazimo umorni i srećni..."

VLATKO "...vidim Mirkovu lampu ispred sebe. Osvrćem se i gledam u mnoštvo iskidanih arijana. Mlava je zbog restrikcije i jakog vodenog toka komplikovana za ronjenje. Stene su izuzetno oštre i lako može doći do oštećenja opreme ili kidanja arijane. Polako dolazimo do kraja arijane. Vidljivost je odlična. Vidim Mirka nekih 7-8m ispod sebe. Izmedju nas kao da je vazduh. Ovo zna da vara jer su sve stene pokrivene finim sedimentom koji se lako podiže. Znao sam da ćemo na povratku naići na mesta na kojima je vidljivost svedena na nulu, ali sam trenutno imao drugi problem. Vidim Mirka koji me pita da nastavimo dalje. Ovaj je lud, pomislio sam, sad smo na 70m medjutim dobro sam se osećao i dajem mu znak da krenemo dalje u nepoznato. Osvetljavam mu dok vezuje motalicu i krećemo dalje. Spuštamo se ka dnu pratimo zid i vidim Mirka kako zamiče iza ugla gubeći se u tunelu. Stižem ga, pravi vezište i kreće dalje. Vidljivost je i dalje sjajna, na dnu je krupni pesak koje se teško podiže. Pogled na timer, 80m. Dajem znak da je vreme za povratak. Produžavamo dalje u potrazi za vezištem. Dok Mirko vezuje motalizu bacam pogled dalje niz "hodnik". Sledeći put se vraćamo sa trimix-om! Mirko mi daje motalicu, vezuje čvor i daje znak za izron. Pogled na timer mi kaže 84m. U nepoznatoj pećini na vazduh... mora da sa nama nešto nije u redu. Nemam vremena da razmišljam o tome. Fokusiram se na izron i sračunavanje dekompresije. Prolaze deep-stopovi, promena gasa i dekompresija u plićaku. Izranjamo. Iritira me gungula koja nas čeka napolju. Dodje mi da se vratim nazad u dubinu. Mirko se okreće ka meni skida masku i kaže "Bilo je super". Kakav kreten pomislio sam rešen da sledeći put dodjemo sa trimix-om..."

 

Ovim zaronom ronioci RK TRITON produžili su arijanu u vrelu Mlave do dubine od 84m.

 

Popodnevni zaroni u vrelu Krupaje korišćeni su za trening. Obnavljana su i uvežbavana ranije stečena znanja. Vežbale su se procedure u slučaju gubitka primarnog svetla, izlaz iz pećine u "out of air" situacijama, izvlačenje besvesnog ronioca, izlazak u nultoj vidljivosti i td.

 

 

Na kraju je ekspedicija ipak bila uspešna. Produžena je arijana u vrelu Mlave, obavljeni su trenažni zaroni i tim se sve bolje uigrava. Već sad se radujemo predstojećim ekspedicijama...

 

[o nama]  [obuka]  [ekskurzije] [ekspedicije]   [trening]  [decija sekcija perajca]  [podvodna snimanja]  [kontakt]