KRUPAJSKO VRELO,
10.-11. JANUAR 2009.

Sneg za Novu godinu obradovao je decu, ali su članovi Tritona bili tužni, jer bi zaledjivanje Ade značilo zastanak u zimskim trenažnim zaronima. Obavili bi po koji "Ice Dive" ali su to ipak aktivnosto koje više privlače neke koji su relativno novi u ronjenju. Odluku smo brzo doneli. Odabrani deo tima će premestiti aktivnosti na Krupajsko vrelo i početi sa "pripremom" pećine za dalja ispitivanja.

Kako je palo dosta snega pripreme za put su bile ozbiljne. Raspitivanje o stanju na putevima kod AMSS nije nam doneo dobre vesti. Ipak odlučili smo da iskušamo sreću. Opremljeni 4x4 vozilima zimskim gumama i lancima, teško natovareni, rano u subotu ujutro krenuli smo na nama dobro poznat put. Kako to obično biva opsežne pripreme nisu bile neophodne. Put je bio relativno čist, a sneg je samo ulepšavao prizor. Spoljna temperatura od -15 C samo nam je garantovala da vrelo slabo radi (i ledjenje opreme). Bilo je lepo posle par godina ponovo zaroniti u vrelo u zimskom ambijentu.

Prizor je zaista bio jedinstven. Pećina okovana ledenicama i bistra voda koja i pored toga što je 10 C hladna isparava u hladnoj okolini. Brižljivo smo sačinili plan ronjenja i dali se na pripreme za zaron.

Imali smo u planu da ispitamo suvozemni deo pećine iza "Glave ovna", da nadjemo povoljnija mesta za kiseoničku dekompresiju, načinimo sidrišta na 70m i 90m kao i da uklonimo-popravimo zamke u arijani.

Podelili smo se u dve grupe od kojih je svaka imala svoj zadatak. U dva dana napravljeno je preko 10 zarona. Uz mnogo rada i zabave puno je i postignuto. Upoznali smo se i sa suvozemnim delom pećine i našli kanale za dalja ispitivanja. Temperatura u pećini iznosila je oko 20 C, tako da je i pored zimskog doba bilo i dosta znojenja. Ovom prilikom jedan od članova tima je prilikom provlačenja probio suvo odelo o neku oštru stenu. Na žalost vlasnik odela je ovu vest saznao tek prilikom 70 min. dekopresije. Medjutim iako potopljen do pojasa i pothladjen simptomi DCS se nisu pojavili.

Obezbedjena su vezišta za stage boce na većim dubinama i otklonjen je neki broj zamki na koje smo najčešće nailazili. Na žalost to je prouzrokovalo stvaranje novih zamki tako da se sve vreme mora biti maksimalno skoncentrisan. Zaroni su imali i ogromnu trenažnu vrednost. Nije uvek sve teklo glatko. Pored probušenog odela imali smo i kvar primarne lampe pod vodom duboko u tunelu kao i otkazivanje inflatorskog sistema. Svi problemi su na najbolji mogući način prevazidjeni. Ronioci su ostali hladnokrvni i pribrani. Još jednom se pokazalo kako DIR sistem i trening funkcijonišu u praksi.
Izmučeni i pothladjeni uskočili su u djakuzi.