Ronjenje Obuka Ekskurzije - Ronilacki klub Triton
|
|
ADA CIGANLIJA POD LEDOM
Posle tople letnje sezone uvek se nekako zaželimo hladnih zimskih dana.
Svako bi se zapitao "pa kakve veze ima ronjenje sa zimom??", ali ipak ima.
ICE DIVING je jako atraktivno ronjenje i samo izabrani imaju priliku da to probaju bar jednom u životu.
Da bi shvatili ozbiljnost ovakvih zarona, najpre ćemo Vam objasniti šta sve može da se desi čoveku kada upadne u hladnu vodu.
U ovom tekstu pokušaćemo da razjasnimo neke nedoumice koje postoje u vezi ove problematike.
|
Ljudsko telo zapada u stanje HIPOTERMIJE (smanjenje telesne temperature) kada temperatura tela padne ispod 35°C.
Poznato je da izmedju temperature krvi i metabolizma postoji direktna zavisnost.
Gubitak toplote krvi za 1°C izaziva smanjenje funkcija metabolizma za 20%. Budući da
voda gotovo 27 puta jače provodi toplotu od vazduha, proces hladjenja ljudskog tela odvija se veoma brzo.
Prema nekim istraživanjima najvećim delom preko kože lica (50%-70%).
Gubitak toplote iz organizma koji se nalazi u vodi je za oko 150 puta veći nego na vazduhu pri istoj temperaturi. Ovaj odnos se još više povećava kada se telo kreće, odnosno kada osoba pliva ili ako oko nje struji hladna voda. Navedena brzina ovog procesa ne zavisi samo od temperature vode već i od fizičkog stanja čoveka i njegove individualne otpornosti na niske temperature. Gojazne osobe znatno bolje podnose niske temperature vode od mršavih
Proces snižavanja temperature organizma može se podeliti na četiri faze, koje postepeno smenjuju jedna drugu.
U početku – u
prvoj fazi, organizam reaguje povećanim emitovanjem toplote, kada je vidna samo promena na koži, koja dobija izgled “gušćje” naborane suve kože, a puls je u početku ubrzan.
U drugoj fazi
dolazi do stvarnog hladjenja organizma, što dovodi do centralizacije krvotoka uz porast srednjeg arterijskog pritiska koji dovodi do srčane insufijencije. Puls biva sve slabiji jer je količina krvi koja cirkuliše sve manja. Posledica toga je uvek pojava aritmije, koja padom temperature postaje sve izraženija. I pored svih promena, organizam se nalazi u stanju relativne ravnoteže i u svakom momentu može sve funkcije učiniti reverzebilnim. Lice osobe koja se nalazi u ovoj fazi poprima karakterističan izgled. Oči su upale, zenice proširene. Usne modre a koža lica izrazito bleda.
Daljim padom temperature na 32°C počinje
treća faza koja ne mora uvek biti reverzibilna.
Ova najteža oštećenja se odnose uglavnom na srce, koje to najteže podnosi. Medjutim pri tome je ohrabrujuća činjenica da je oporavak u nekim slučajevima zabeležan čak i pri temperaturama organizma od 24°C. Ravnoteža toplote organizma se gubi, a u krvi se pojavljuju CO2, mlečna kiselina i ostali nus produkti metabolizma.
Zbog toga se pojavljuju grčevi u ekstremitetima koji vise u vodi (noge), što opet umanjuje mogućnost održavanja na vodi i preduzimanja drugih radnji za održavajne stabiliteta. Početni kolaps krvnih žila se pojačava, a daljim hladjenjem organizma ispod 30°C počinje
četvrta faza.
U ovoj fazi vitalni organi prestaju da rade i pri temperaturi organizma od 28°C nastaje smrt. Medjutim, i u ovoj fazi može doći do oporavka ako se pravovremeno preduzmu odgovarajuće mere oživljavanja.
Ohrabrujuće je to što je eksperimentima na životinjama utvrdjeno da je i posle boravka od 30 minuta u stanju duboke hipotermije, organizam pravilnom reanimacijom može da povrati gotovo sve životne funkcije.
Uzrok smrti prilikom hladjenja organizma nije tako jednostavan i ne može se sasvim jednostavno objasniti, budući da ona, izmedju ostalog, zavisi od brzine i načina hladjenja organizma i drugih faktora. Na primer: smrt padom u ledenu vodu može nastati i trenutno usled šoka koji može da nastupi posle jednog do tri minuta, ili usled reflektovanog zastoja rada srca. Kod posetpenog hladjenja smrt nastupa usled prestanka vitalnih funkcija organizma u prvom redu kardiovaskularnog aparata. Najvažnije imati veru u sebe i u vlastitu sposobnost da ćeš preživeti.
Vreme preživljavanja u uslovima hladne vode dato je u tabeli a na grafikonu su prikazane posledice pada temperature tela.
Predlažemo Vam da dobro pogledate i proučite ovu tabelu:
Temperatura
u oC |
Gubitak sevsti
nastaje posle: |
Približno vreme
preživljavanja |
Niža od 2o |
¼ sata |
Kraće od
¾ sata |
2o do
4o |
½ do
¾ sata |
Kraće od 1 sata |
4o do
10o |
1 – 2 sata |
Kraće od 3 sata |
10o do
15o |
3 – 4 sata |
Kraće od 6 sati |
15o do
20o |
4 – 7 sati |
Kraće od 12 sati |
Više od 20o |
18 – 24 sata |
Neodređeno |
38°C
|
očigledno drhtanje
|
36°C
|
zbunjenost
|
34°C
|
dezorijentacija,gubitak pamćenja |
32°C
|
srce usporava i nepravilno kuca
|
30°C
|
Mišići se grče, sužavaju se zenice
|
28°C
|
Mišići se opuštaju
|
26°C
|
prividna smrt
|
24°C
|
smrt
|
RONJENJE POD LEDOM je jako zahtevno i pre svega traži visoku obučenost ronilaca i malo duže pripreme.
Ove godine smo imali idealne uslove da se na vreme pripremimo za ova "ledena ronjenja", jer su temperature pale tek krajem januara.
S krajem leta počele su naše pripreme za ronjenje u hladnim vodama tako što smo prvo postavili poligon u jezeru, a zatim svake nedelje ronili po 2 - 3 puta. Ekipa je bila redovna i meseci su prolazili u isčekivajnu kada će jezero da zaledi. Konačno došao je i taj dan. Ada je zaledila, a mi smo srećni organizovali sastanak i spremili ekipu za noćni zaron.
Temperatura vode je bila 2°C, a spolja oko -5°C, tako reći, bilo je nesigurno muvati se po ledu koji još nije bio dobro uhvatio.
Nekima je to bio i prvi noćni zaron pod led, a nekima i prvi zaron pod led uopšte. Podelili smo ljude u dve grupe i započeli sa planom ronjenja.
Iskopali smo trouglastu rupu da bi mogli lakše da izlazimo i prva grupa je krenula ispod leda. Članovi druge grupe čežnjivo su posmatrali jake snopove kanister lampe koji su šarali zaledjenu površinu ispod leda. Posle 20-tak minuta svetla su počela da se približavaju rupi. Zaron je bio pri kraju. Prva se pojavila Slavica koja nije mogla da sakrije svoje oduševljenje. Rećima to nemože da se iskaže, samo je odmahivala glavom od sreće.
Druga grupa je bila spremna za zaron, i posle par minuta nestala je ispod površine zaledjenog jezera. Kada tonete u mrak koncentracija vam raste a hladnoću i ne osećate, pogotovo ako vam je to prvo iskustvo. Debljina leda je bila oko 10 cm i nemoguće je probiti led ispod vode, sto znači mozete da izadjete samo na onu rupu kroz koju ste i ušli.
Vođa grupe je vezan kanapom i on jedini ima direktan kontakt sa obezbedjenjem na površini, a parovi su vezani bratskim kanapom izmedju sebe, čime se smanjuje opasnost da se neko izgubi. Procedure su potvrdjene kao i zanci rukama i lampom. Sve je spremno za zaron.
Gledajući u oči naše učenike shvatamo da su oni dorasli zadatku. Sa ulaskom u vodu nestaje strah iz njihovih očiju.
Poverenje u vodju i vera u sebe kao i znanje koje su stekli preuzima mesto svakoj panici i neodlučnosti.
Razmislite i vi, kao čitalac ovog teksta, kome bi mogli da poverite svoj život sa takvom lakoćom???
Provodeći minute okrenuti licem prema ledu i puzeći doživećete najlepšu relaksaciju u životu, jer u tim trenutcima ništa neće biti važnije od onoga što radite, vreme će stati a problemi nestati iz vaše glave. Misli će vam biti zaokupljene gledanjem u neprobojni led u najrazličitije forme koje vazduh pravi ispod površine leda. Posle izlaska iz ledene vode život će vam biti drugačiji, naučićete da cenite svoje zdravlje i svoju sreću i nikada nećete biti isti kao pre. "Ronjenje pod led", (kao što je rekao jedan od najpoznatijih ronilaca na svetu) je "jedna pozitivna mentalna promena na bolje".
Izavši iz vode neosećajući hladnoću, veseli i življi nego ikada, napustićete zaledjeno jezero sa žaljenjem jer mir i iskustvo koje su stekli ispod ledene površine jezera, pratiće vas kroz čitav život.
DNEVNI ZARON
Da bi predizvik bio veći, temperatura je pala na -15°C. Nedelja, dan za odmor. Vreme maglovito, sneg je napadao oko 40cm a mi se spremamo na zaron.
U 8.30h svi smo na dogovorenom mestu. Ada iz snova - prva misao koja vam padne na pamet. Ledena kora je preko 15 cm debljine. I sada važe ista pravila samo ne sme da se pogreši prilikom ulaska u vodu jer može momentalno da dodje do zaledjivanja regulatora. Oprema ne sme da se pokvasi pre nego što se udje pod led.
Užurbano se kopa trouglasta rupa. Hladnoća je takva da prosto štipa za oči. Deo ekipe još je u toplim kolima i greje se pre neto što izajde na led.
Prva grupa je spremna za zaron.
Skok u vodu i možemo da krenemo.
Za razliku od noćnog zarona sada se odlično vidi i sasvim je drugačiji doživljaj. Ne znam dali je klaustrofobičnije danju ili noću kada i nevidite šta vam je iznad glave.
U
živanje je tako veliko da niko neće da izadje napolje. Oni iznad rupe su već ljuti jer nemogu da udju pre nego što mi izadjemo, pa moramo nazad.
Posle par minuta na temperaturi od -15 u mokrim odelima, mnogi shvate šta znači led jer jednostavno sve na tebe zaledi, i inflator i regulator i bcd, bukvalno sve a ako brzo ne reaguješ i odeš do kola, posledice mogu da budu katastrofalne. Presvlačenje u toplim kolima je sreća nevidjena.
Druga grupa završava zaron isto tako oduševljena. Magla se razilazi i pojavljuje se sunce. Spremajući opremu razmišljam kako bi bilo da u obližnom kafiću popijemo topao čaj ili još bolje toplu čokoladu. Mirkov osmeh me ohrabruje jer i on isto misli. Grupa polu zaledjena ali srećna kreće prama obližnjem kafiću. Retki gosti nas gledaju sa užasom i nevericom u očima i tako počinje naše nedeljno prepodnevno druženje, uz čaj....
Na sreću hladnoću brzo zaboravite a ostaju vam uvek lepe uspomene i nezaboravno ronjenje pod ledom na savskom jezeru.
Ronjenje Obuka Ekskurzije - Ronilacki klub Triton