MAJSKA
EKSKURZIJA
PETROVAC 2004.
I ove godine RK ''TRITON'' prolećnu
ekskurziju je organizovao tradicionalno u Petrovcu na moru.
Crna Gora obavijena u zelenilo
dočekala nas je rašireniih ruku.
Svakome od nas srce zaigra kada
po prvi put (posle duge zime) vidi morsku pućinu kako se prostire u
nedogled. Uz odličnu saradnju sa RK
''GORICA'' iz Podgorice koji je bio naš domaćin, prevazišli smo sve
probleme oko prijavljivanja ronjenja na ovoj ekskurziji.
Jako smo zadovoljni i sa
profesionalnim odnosom policajaca koji su došli u kontrolu u nas kamp.
Topao prijem meštana Petrovca
uvek za nas pretstavlja poseban ritual. Sledilo je dugo pozdravljanje sa našim
starim prijateljima koji su se isto kao i mi radovali našem novom susretu.
Sa našim dolaskom na
početku svake sezone imam utisak kao da se samo za nas otvaraju kafane.
Raspakovali smo se i posle
jutarnje kafe u ''LAZARET'' – u ekskurzija je počela.
Ova ekskruzija se malo
razlikovala od drugih jer smo prvi put bili u mogućnosti da pružamo našim
ljudima usluge da mogu da rone na NITROX mešavine. Do sada privilegiju da rone
na nitrox i trimix mešavine imali su samo članovi Tritonovog tima prilikom
raznih ekspedicija.
Velikog ''PREDATORA'' smo vešto
spustili u more, a on kao da je jedva dočekao da nas ponese u nove
avanture.
Prvih par dana vreme je bilo
podnošljivo iako je jugo bio dosta jak.
Kiša nas nije sprečavala
da obavljamo stažne zarone po planu, a plan nam je bio da na ovoj ekskurziji
uradimo sto više zarona na NITROX.
Bilo je jako interesantno jer
niko nije osećao pijanstvo prilikom ronjenja zbog smanjenja azota u nitrox
smešama, ljudi su bili mnogo odmorniji i rapoloženiji jer su disali obogacenu
smesu sa kiseonikom do 40%.
Još jedno veliko iskustvo za
njih predstavljala su produžena vremena ronjenja sa nitroxom u odnosu na to
kada se roni na vazduh.
Nitrox ronioci su ostajali mnogo
duže pod vodom dišeći nitrox smeše, bili su odmorniji posle zarona i
imali su mnogo sigurnije režime od onih ronioca koji nisu mogli da rone na
NITROX jer nemaju sertifikate za takva ronjenja.
Ronili smo svaki dan po dva puta
sve dok jačina vetra (jugo) nije dostigla 5 bofora pa smo morali da hitnom
intervencijom spašavamo čamac koji svo vreme je bio jedini usidren u
Petrovačkoj luci.
Ostali čamci i barke su
bili na kopnu i to daleko od mora jer je prognoza vremena bila jako loša.
Predvidjali su jak jugo na
otvorenom moru od 5 do 6 bofora, a u priobalju od 4 do 5 bofora.
Najopasnija akcija na ovoj
ekskurziji bilo je prebavicanje čamca iz Petrovca u Budvansku luku kako bi
ga sklonili od talasa.
Voznju od 45 minuta pamticu do
kraja zivota.
Kako je dan odmicao jugo je sve
žešće udarao u Petrovačko pristanište. Sedeli smo u Lazaret-u, pijuckali
caj i dogovarali se šta da radimo, dali da vadimo čamac ili da ga
ostavimo.
Vetar je postajao sve jaci i
odluku smo doneli posle dugog konsultovanja sa meštanima koji su nas ubedili da
ga što pre sklonimo.
Akcija je usledila za 10 minuta.
Ljuki je otisao JEEP-om da
obezbedi vez u Budvanskoj luci, a Mirko i ja smo krenuli da oblačimo suva
odela i da se spremamo da izvedemo skoro nemoguću akciju – prebacivanje
PREDATORA po jugu jačine 5 bofora.
Krenuli smo i više nije bilo
vremena za razmišljanje. Talasi su već bili toliko veliki da su
prevbacivali preko tvrdjave i mi smo jedva diplivali do čamca.
Mirko je upalio motor a ja sam
odplivao da odvežem čamac, medjutim to nije bilo tako lako po velikim
talasima jer je kanap bio zategnut kao struna, pa sam svom snagom pokušavao da
otkačim karabin, ali bezuspešno. Uz pomoć motora na sekund uspeli smo
da olabavimo sidreni kanap i uspeo sam da otkačim karabin sa sidrišta.
U naletu od dva talasa more za
malo da nas izbaci na obalu. se Suzukijev Motor od 140 KS snažno je brujao dok
smo pokušavali da se odlepimo od obale gde su se talasi lomili.
Držao sam se za bok čamca
dok je Mirko pokušavao da pobegne malo dalje od obale. Smanjio je gas za
trenutak i ja jedva sam se popeo na čamac.
PREDATOR uz pun gas pojurio je
iz zaliva.
Kiša je padala nemilosrdno, a
vetar u pojačajnju je bio na ivici da nas prevrne.
PREDATOR KATAMARAN pravljen za
africke okeane je imao sada mogućnost da pokaže svoju snagu ili da dozvoli
da ga Jadransko more razbije u paramparčad. Na čamcu su bili i naša
dva dvobocnika koji su bila dobro vezana.
Pobegli smo u zadnji trenutak iz
luke u Petrovcu jer jugo je dostigao jaku peticu i krenuli prema otvorenom moru
kako bi lakše sekli talase i u širokom luku probali da se dokopamo budvanske
luke.
Nebo je bilo olujno i
mračno a talasi su svaki put do pola preplavljivali čamac.
Jedina molba upućena
Posejdonu nam je bila da se motor ne ugasi.
Mirko je vozio sa ogromnom
koncentracijom jer svaka greska mogla bi da bude kobna. Taktika vožnje je bila
sledeća, kad bi nas talas sustigao i podigao dodavao je pun gas da bi se
odrzali na vrhu a kada bi uvideo da nas talas prelazai onda bi obarao gas kako
se ne bi razbili o sledecem koji nas je ispod čekao podmuklo. Isli smo
bocno niz talase i uz pomoc juga brzo smo se kretali prema ostrvu SV. Nikola.
Na momente i pod punim gasom
camac je stajao u mestu kada se nalazio na vrhu talasa, a već sledećeg
trenutka bi pojurio kao strela.
Iako smo oboje nosili
"OTTEROVA" suva odela bili smo mokri do kostiju od znoja. Predator se
propinjao i razbijao talase svojim katamaranskim koritom. Svaki talas mi je
ostao u sećanju pogotovo kada bi pogledao prema krmi čamca. Opasnost
od prevrtanja je bila ogromna i zbog jakog vetra. Pramac čamca je gledao u
nebo svaki put kada smo se peli uz talas i tek kada bi počeli da propadamo
videlo bi se kopno. Menjao sam svoj položaj čas napred - čas nazad
kako bi našao najbolji trim.
Kada smo stigli u Budvanski
zaliv malo smo odahnuli i u tom trenutku motor se ugasio. Kao da je elisa
udarila u nesto. Za jedan sekund našao sam se u vodi sa nožem u rukama.
Mirko je ostao na čamcu i
pokušavao je da ga okrene pramcem prema talasima pomoću vesla jer u
suprotnom prvi talas bi nas prevrnuo.
Doplivao sam do elise ali
ničega nije bilo. Onda sam se setio da u onoj jurnjavi kada smo bežali iz
Petrovca nisam donji kanap kojim je PREDATOR bio vezan za sidriste podigao u
čamac. Sada se taj kanap zamotao oko elise i motor se ugasio. Elisa ga je
sama isekla pa sam ostatak kanapa popeo na čamac. Upalili smo motor bez
problema i produžili do luke gde smo usidrili čamac.
Ljuki je vec našao vez i
zabrinutim pogledom nas gledao kako se približavamo. Vezali smo čamac i
stavili dvobocnike na ledja i po najvećoj kiši uputili smo se prema
Ljukijevom JEEP-u.
U luci su bili i meštani Budve
koji su nas pitali odakle dolazimo. Kada smo im rekli da dolazimo is Petrovca
nisu mogli da veruju i gledali su nas u čudu.
Na kraju sve je ispalo dobro
samo sto smo morali pose dva dana da sušimo suva odela koja su bila mokra od
našeg znoja.
Srećom to se desilo dan pre
nego što se ekskurzija završila.
Ronjenje Obuka Ekskurzije - Ronilacki klub Triton | 
