Ronjenje na ohridskom jezeru za nas uvek predstavlja poseban užitak. Sa jedne strane divlje i nepredvidljivo, a sa druge strane pitomo i bezbedno karakter je koji nam je u svim ovim godinama bio blagonaklon. Još od, sad već davne 2002. kada smo posle niza pripremnih zarona postavili tada balkanski dubinski rekord u ronjenju na vazduh pa do ove godine kada smo dosta vremena proveli na dnu ohridskog zida na dubinama i do 112m uvek smo se osećali sigurni u zagrljaju ohridskih dubina. Mnogi od naših članova prva iskustva sa azotnom narkozom i dubinskim ronjenjem stekli su upravo ovde i te zarone nikada neće zaboraviti. Za nove članove odlazak na ohridsko jezero je samo jedna destinacija na kojima Triton sprovodi svoje ekskurzije. Pitanje je, šta iznova privlači one koji su sate proveli u prozirnoj hladnoj vodi ohridskog jezera?

Posle ne naročito napornog puta dočekao nas je Slavčo, naš dugogodišnji domaćin. Saznanje da znaš gde ćeš leći, jesti, zaroniti, budi osećaj povratka kući posle dugog odsustva. Za one koji nisu nikad ovde bili "leptirići u stomaku" bili su nagrada za dugo iščekivanje majske ekskurzije. Sklapanje čamca je za početnike bio zanimljiv dogadjaj i pod budnim okom "starih" sve je proteklo brzo i u zabavi. Sa ronjenjem se tradicijonalno počinjalo sa obale. Kako dno ispred kuće jako brzo pada na dubine van domašaja rekreativnih ronilaca, a mi smo imali nekoliko mladih entuzijasta medju nama, iscrpni brifing definisao je sve nepoznanice uključujući, za sad, ograničenje dubine. Sa podeljenim zadacima svi su se bacili na najdražu zabavu, ronjenje.

Dobra organizacija omogućila je svima da rone "za svoju dušu".
Slobodno vreme izmedju zarona iskoristili smo maksimalno. Upoznavanje sa tehnikama ronjenja sa nitroxom i uvodne tehnike dubinskog ronjenja savladane su lako uz pomoć iskusnih instruktora. Za obilazak znamenotisti oko Ohrida ni mnogostruko više vremena ne bi bilo dovoljno, ali smo ipak dosta toga obišli.
Naš dobar prijatelj i vlasnik ronilačkog centra "Amfora" učinio je da vreme proleti. Iznenadni noćni zaroni u 23h tipa "pojedite to pa idemo na noćni" iznenadilo je samo one koji ne poznaju Mićuna. U dobro opremljenoj ronilačkoj bazi presvukli smo se izabrali opremu i ubrzo se našli u miru ohridskih dubina.
Dok su jedni ronili drugi su obilazili "Zaliv na Koskite", rekonstruisano praistorijsko naselje. Ovo je za nas bila posebna čast jer je muzej noću zatvoren, a nama je dozvoljeno da do mile volje razgledamo i vratimo se u daleka vremena.
Dani su proleteli u otkrivanju novih nadvodnih i podvodnih "znamenosti". Kako je vreme prolazilo i naši OWD-ovci bivali veštiji, upoznali su se sa raznim tehnikama tradicijonalne u Tritonu. Iskakanje iz čamca u pokretu, spuštanje niz konopac na "nepristojnu" dubinu, ulazak u vodu po talasima, ronjenje sa obale sa udaljenih lokacia i raznim drugim "šaljivim" tehnikama. Ubrzo su postali mala, dobro uvežbana vojska sa kojom je svakome bilo drago roniti.
Naravno i oni "malo veštiji" iskoristili su vreme na najbolji način. Neko kaže ronjenje je ronjenje i verovatno je u pravu u koliko ono ne izgleda ovako:
Suština je da su svi srećni i ispunjeni. Nije propuštena ni jedna nama poznata lokacija koja je vredna ronjenja u ovom delu ohridskog jezera.
Na pitanje otkud takva ljubav prema ohridskom jezeru nije teško odgovoriti. Ljubazni domaćini, prozirna voda, udaljenost od gužve i žamora ljudi, dovodi vas u intimnu vezu sa jedinstvenom prirodom. Ona može biti blaga, ali i oštra. Ako naučite da je poštujete dopustiće Vam da prodrete u njene dubine. Za onog ko je poštuje, a ima dovoljno neustrašivosti, tajni nema...
Mala statistika: Za 8 dana uradjeno je 158 čovek/zarona. Temp. vode 6 do 12C. Vidljivost 8-15m. Najveća postignuta dubina 112m. Najduži zaron 180min. Korišćeni gasovi na ekskurziji: O2, N50, N32, Tx21/35, Tx18/45, Tx12/60.

Ronjenje Obuka Ekskurzije - Ronilacki klub Triton