Prošlo je nekih mesec dana otkad smo se vratili sa Ohrida. Želja za ronjenjem koje podrazumeva veću dubinu od lokalne Ade Ciganlije naterala nas je da napustimo Beograd i "usidrimo" se u Bajinoj Bašti. Dnevni izleti na Zaovinsko jezero trebali su da zadovolje našu potrebu za dubinama. Četiri dana ronjenja iskoristili smo za završnicu ranije započetih IANTD kurseva AEANx i Trimix kao i lepo druženje. U nadi da ćemo naići na dobre uslove za ronjenje, pre svega pristojnu vidljivost, u sredu popodne uputili smo se ka Tari. Kako to obično biva, kada očekivanja nisu prevelika sreća se osmehne.

Sunčano vreme i za Zaovine relativno bistra voda. Odlučili smo se da prve dnevne duboke zarone uradimo pored gravitacijone brane. Pogled na levu "suvu" stranu brane nagovestio nam je šta nas čeka sa desne strane ispod vode. Visina brane preko 100m kao i konfiguracija stena i terena obećavala je. Pojedinci su sa strahopoštovanjem pristupila opremanju.

Podelili smo se u grupe po iskustvu i obavili brifing. Kako nam je teren bio nepoznat, svaka grupa dobila je svoj zadatak. Plan je bio da se ispita teren uz obalu, oko "stene" i po dubini. Ronioci sa nitrox mešavinom roniće do nekih 35-36m, ronioci na vazduh i deko gasom do 50-55m dok će duboki deo biti rezervisan sa ekipu sa ribriderima i trimix mešavinom.
Vremena ronjenja predvidjena su izmedju 45 i preko 100 minuta tako da je trebalo uraditi sve "pripreme". Temperatura vode pri površini iznosila je 11 C dok se na dubini nije spuštala ispod prijatnih 9 C.
Prijatno nas je iznenadila dobra prozirnost vode od 7-8m u plićem delu do preko 10m u dubljem delu. Naravno suvišno je reći da je na 30m sumrak a da od oko 42-43m vlada potpuni mrak.
Konfiguracija terena nas nije razočarala. Grupe su se vraćale sa izveštajima, plato do stene je dubine izmedju 8 i 15m, a odatle vertikalan zid.
Sigurno da ronjenje na ovoj lokaciji na dubinama većim od 30m nije po svačijem ukusu. Potpuni mrak i skoro vertikalan zid kao i hladna voda su medjutim, za neke pravi magnet. U ovakvom okruženju posmatranje soma koji "spava" na horizontalnoj grani na 50m dubine samo je jedna od nagrada. Potpuna tišina, pogotovo kad se roni sa ribriderom, tama i helijum u mešavini koji skoro potpuno anulira napor disanja stvarno su jedinstven osećaj. Pri tome HID lampe koje svojim snopom kao sečivom seku tamu prave veličanstvenu scenu. Da nije dekompresije koja nas surovo kažnjava za svaki minut ovog uživanja verovatno još dugo ne bi izronili. Timovi su provodili preko 20 minuta plivajući na dubini od 80m i samo nevoljno pristupali izronu i fazi dekompresije.

Kako su zaroni dugo trajali u pauzi svako je našao neku zanimaciju.

Posle prvog dubokog zarona uglavnom smo završavali u Mitrovcu radi dopune glikogenskih rezervi.
Popodnevni zaroni radjeni su na drugim lokacijama i vreme pod vodom se uglavnom koristilo za uvežbavanje. Na ovaj način roniocima sa manje iskustva omogućeno je da direktno učestvuju u akcijama tehničkog ronjenja i da iz prve ruke nauče mnoge tehnike ronjenja, pripreme i organizacije koje će im dobro doći u ronilačkoj budućnosti. Kako je vidljivost na plićim lokacijama bila iznad svih očekivanja svi smo se lepo proveli.

Naravno po povratku u hotel svako veče pristupalo se punjenju boca i servisiranju opreme i ribridera. Ovu priliku smo koristili za upoznavanje sa ribriderima njihovom načinu rada i detaljima. Kako ekipi sa ribriderima u 4 dana ronjenja nije trebalo punjenje valjalo je samo napuniti dvobocnike i po koju petnaesticu. Veče je ostalo slobodno za "vanfakultativne aktivnosti"...

Na žalost ni ovaj "produženi vikend" nam nije ugasio žedj za ronjenjem. Pitanje je da li će se to ikad desiti. U svakom slučaju lepo smo se proveli i čvrsto smo rešeni da se uskoro upustimo u neku novu avanturu. Na kraju se desilo ono što se obično i dešava, kad se najmanje nadaš desi se iznenadjenje... ovaj put prijatno.

Ronjenje Obuka Ekskurzije - Ronilacki klub Triton