Source de Landenouse

Penetracija: 660 m
Max. dubina: 27m
Vreme ronjenja: 122 min
Vidljivost: oko 7m
Temperatura vode: 12 C
Protok: Nema

Ova pećina je na samo desetak minuta vožnje od naše kuće. Karakteristično je što je ulaz kroz bunar dimenzija 5x5m. Ovaj je napravljen kako bi napajao mlin koji se ovde nalazio. Treba spustiti opremu nekih 5m u bunar i sići (i popeti se!) uz aluminijumske merdevine. Iako smo pripremili čekrk i uže, procenili smo da možemo spustiti opremu i sići sa RB na ledjima. Bunar na vrhu ima preliv i dešava se da je do vrha pun. Voda otiče kroz potok i uliva se u reku Lot.

I ovu pećinu istraživali su mnogi poznati istraživači. Najdalje je otišao nemac Jochen Hasenmayer 1980. godine, razvukavši arijanu 1240m od ulazi i postigavši dubinu od 90m.
Ulaz se nalazi na dnu bunara na nekih 5-6m dubine. Dosta je restriktivan. Restrikcija skoro vertikalno pada na dubinu od 15m. Čekala nas je vidljivost od nekih 7m. Dosta bolja negu u našim domaćim pećinama ali opet loša za tamošnje uslove. Pretvara se u kanal sirine izmedju 5 i 15m visine od 1,5 do 5m. Zavija levo desno kao pijavica. Dno je od finog šljunka i peska sa dinama.

U jednom momentu vam se čini da se dina ispred vas penje do plafona, a kada se popnete na nju vidite da ima taman prostora da je predjete. Kanal je na prosečnoj dubini od nekih 17-18m kada se arijana naglo diže i prati nizak plafon. Na 330m od ulaza tavanica naglo nestaje iznad nas, pratimo arijanu i dubina se smanjuje dok ujedno kanjon zavija kao spirala i vraća nas nazad. Ovaj kanjon nekoliko puta menja pravac da bi na kraju završio na nekih 9m dubine i prešao u horizontalu. Ovde je kanal uži i dosta nizak. Proteže se neki 60-70m da bi onda opet naglo potonuo u dubinu. Spuštamo se na nekih 21m gde menjamo gas i ostavljamo stage boce. Prelazak na trimix je uvek prijatan jer se oseća mnogo manji rad disanja. Plivamo dalje. Dubina postepeno raste. U jednom trenutku tunel skreće ulevo. Gledam na timer. Nalazimo se na 27m dubine, ronimo već 60min i nalazim oznaku sa 660m. Odlučujem da počnemo sa povratkom. Stižemo do mesta gde se penjemo na 9m i primećujem da imam problema sa desnim uvom. Uspevam da izronim na 9m. Proleće mi misao kroz glavu da ubrzo opet moram zaroniti na 21m. Kao što sam i očekivao počinju problemi. Ne uspevam da zaronim svaki pokušaj pojačava mi pritisak na bubnu opnu. Izranjam uz sam strop pećine i pokušavam polako ponovo. Pomisao da se ovo dogadja 300m od ulaza mi se uopšte ne dopada. U slučaju probijanja bubne opne nisam siguran da me moji pratioci mogu izvući. Došlo bi do gubitka ravnoteže, okretanja i verovatno do povraćanja. Smirujem se i polako zaranjam. U jednom trenutku čujem poznat oštar pisak, uspeo sam. Dalje ronjenje nije predstavljalo problem. Dubina se vrlo polako smanjuje i jedini me izazov čeka prilikom vertikalnog izlaska kroz restrikciju, ali to je već na samom ulazu. U 108min stižemo do ulaza i počinjemo sa laganim izronom. Dekompresija je nepotrebna zbog izbora gasova, a ono malo helijuma iz trimixa je odavno "isparilo". Iznad sebe vidim svetlo. Interesantno je kako uvek zaron izgleda Ok i tek prilikom izrona primećujete o kakvoj strmini se radi. Izranjamo u šahtu i uživamo u svežem jesenjem vazduhu. Nedostaju nam reči da opišemo ono što smo prošli. Najradje bi urlali od sreće. Ipak, potisnuli smo osećaje i sa više ili manje napora popeli se uz merdevine.

Gouffre de Lantouy Penetracija: 60 m Max. dubina: 26m Vreme ronjenja: 30 min Vidljivost: oko 6m Temperatura vode: 13 C Protok: Nema Dvadesetak minuta kroz šumu i preko proplanaka dovodi nas do jezerceta u srcu šume. Izgleda da smo mi jedini posetioci jer smo uzbudili gomilu divljači. Čuje se samo huk vetra. Dok su neki odmarali Mika i ja smo odlučili da ne propustimo priliku i zaronimo i u ovu pećinu. Znali smo da se jezero pretvara u levak i da dno pećine strmo pada. Pećina je do sada je ispitana do dubine od nekih 51m. Na dvadesetak metara se nalazi prva restrikcija za koju smo se nadali da ćemo proći dok se druga nalazi na 42-43m.
Ulaz u pećinu našli smo odmah. Sa površine medjutim, vukli smo našu arijanu. Brzo sma shvatili zasto kažu da je ovde vidljivost najčešće 1-2m. Mi smo izgleda imali sreće jer je vidljivost iznosila preko 5 m. Dno je prvo bilo prekriveno stenama a onda finim šljunkom koji se u slučaju dodira kao lavina kotrljao dublje u pećinu. Širina tunela je nekih 5-6m, a strop nam se sve vise približava. Nailazimo na ostatke nečije arijane koja je zatrpana šljunkom na 20m. Pravim vezište i menjamo gas. Nadam se da ćemo bez stage boce lakše proći restrikciju. Sad već ribriderom češem po plafonu. Vidim ispred sebe da se restrikcija još više sužava. Nerviram se jer smo raspravljali da ovde ponesemo side mount konfiguraciju. Iz razloga velike potrošnje gasa na otvoreni krug od toga smo odustali, kako bi sačuvali gasove za druge zarone. Ležim na dnu sa nosem bukvalno utopljenim u šljunak i kopam ispred sebe. Polako napredujem , ali osećam da se sve jače i jače zaglavljujem. Kratak pogled unapred, restrikcija je dugačka još par metara tako da odustajem. Dajem Miki znak lampom da se povlači. Orkećemo se i vidimo lavinu šljunka kako se spušta ka nama. Ovu pećinu treba roniti u proleće kada voda očisti restrikciju. Počinjemo sa izronom. Na naše iznenadjenje ispred nas prolazi jegulja osrednje veličine, a ubrzo za njom još jedna. Počinjemo malo bolje da se zagledamo ispod stena i otkrivamo veliki broj, dok na samom ulazu u pećinu ka nama nije zaplivala jedna impozantnih dimenzija. Jegulje u Ohridskom jezeru su naspram ove kao deca. Polako postaje svetlije i izranjamo. Kratak, ali poučan zaron. Skupljam arijanu i izlazimo iz vode.
Posle dva zarona bili smo prilično umorni i jedva smo čekali da se povučemo u udobnost našeg smeštaja. Sutra premeštamo operacije u oblast Dordogne. Nadam se da će nas i tamo čekati ovako dobri uslovi za ronjenje.