Tehnicko ronjenje

Skola plivanja perajca




 


DEEP DIVER KURS NOVEMBAR 2008. MART 2009.  

Prvo upoznavanje sa Mirkom i Vlatkom, a ujedno i sa planom i programom DEEP DIVER kursa dogodilo se u klubskim prostorijama na Banovom Brdu.

Ja sam zajedno sa mojim prijateljima Tanjom i Milosem resio da upoznam ronjenje sa jedne nove strane od one na koju smo do sad navikli kao Dive Masteri. Sam uvod na kurs je vec obecavao ozbiljnost celog kursa i nagovestavao da cemo imati pune ruke posla.

Teoriski deo je bio podeljen na cetiri predavanja koja su po planu trebala da traju oko tri sata, ali se ni jedno nije zavrsilo u predvidjenom vremenu, jer posle gradiva koje smo planirali da obradimo, na red su dolazila nasa pitanja kojih je bilo bezbroj, a na koje je Mirko strpljivo i opsirno davao odgovore, tako da nismo ostali uskraceni ni za jednu informaciju koja nas je interesovala.

Nakon zavrsenog teoriskog dela, dosla je na red i voda. Poligon za vezbanje je bila Ada, nama svima dobro poznata, ali ovoga puta sa novim zadacima, i sa opremom na koju do sad nismo navikli. Naime, do sada smo ronili sa BCD-evima, mono bocama, a sad su na red dosli Wing, dvoboc, DIR konfiguracija koja je za sve nas bila potpuna nepoznanica i novost. Posle dva probna zarona, koji su za cilj imali da se naviknemo na novu konfiguraciju opreme dosle su na red i vezbe koje je Mirko trbalo da ocenjuje. Svaki od sledecih casova smo pocinjali sa valve drilom, a sam trim i plovnost sa novom opremom je iz casa u cas bila sve bolja. Zadatke koje nam je Mirko pre svakog casa davao na brifingu smo sve lakse savladjivali. Posle svakog casa je dolazio na red debrifing gde smo slusali sta sve treba da ispravimo sledeceg casa. Nakon Ade, na red je dosla ekskurzija koju smo planirali da uradimo na Drini, tacnije na jezeru Perucac. Nismo se puno obazirali sto je sredina decembra, vec smo jedva cekali da svoje novosteceno znanje primenimo u praksi. Dosli smo rano ujutru, raspremili opremu, napumplali camce i krenuli uzvodno od brane. Kada smo stigli na poziciju za zaron videli smo da je voda prilicno mutna, no to nas nije sprecilo da probamo da zaronimo. Nakon ulaska u vodu smo shvatili da je ronjenje nemoguce jer je vidljivost bila svega nekoliko santimetara, sto Tanju i mene nije sprecilo da zaronimo na desetak metara u potpuni mrak i odmah izronimo. Kad vec nismo mogli da ronimo, morali smo bar da overimo Drinu. Pokupili smo se i krenuli nazad do mesta odakle smo krenuli, svi vidno razocarani. Nakon vracanja na pocetnu poziciju, raspremili smo opremu i spremili se da krenemo do smestaja. U tom trnutku namje pala na pamet ideja da gore na Tari ima jos jedno jezero, Zaovinsko i da bismo mogli gore da pokusamo da ronimo. Veci deo ekipe nije bas oberucke prihvatio nasu ideju, pa smo se Vlatko, Shale, Tanja i ja pokupili i krenuli put Zaovina, dok je ostatak ekipe otisao u smestaj. Na putu do jezera je poceo i sneg da pada ali mi nismo hteli da odustanemo, cvrsto reseni da danas napravimo zaron. Na nase veliko odusevljenje, kad smo stigli do jezera shvatili smo da je vidljivost dobra i bez razmisljanja se opremili i krenuli u zaron. Zaron je bio super, vidljivost dobra a mi napokon dosli do svog cilja, da taj dan ipak napravimo zaron. U povratku smo javili i ostatku ekipe da smo ipak napravili zaron i da sutra svi zajedno dolazimo opet. Mislim da su nam u tom trenutku prilicno zavideli. Po povratku u smestaj, podelili smo svoje utiske sa njima i napravili plan za sutrasnju akciju. Sutradan smo ranije stigli do jezera i napokon bili spremni da pokazemo sta smo naucili na kursu.

Vlatko je bio sa nama i podelio nam je zadatke koje ocekuje da uradimo na zavrsnom testu. Ne obaziruci se na vodu koja je bila 8-9 stepeni, napravili smo zaron na 34m sa bootom time-om od 30 min. Zadatke smo ispunili, dekompresiju uradili u plavom pored ispaljenih bova. Srecni i zadovoljni smo krenuli na veceru, gde smo kasnije u razgovoru sa Mirkom i Vlatkom napokon saznali svoje rezultate. Ja sam imao dva razloga za slavlje, prvi je bio moj rodjendan a drugi sto sam uspesno savladao sve postavljene mi zadatke i polozio DEEP DIVER kurs.

Posle samo desetak zarona sa novom opremom i DIR konfiguracijom, ja sam imao utisam kao da vec jako dugo ronim tako. U odnosu na prvi zaron, napredak je bio vise nego zadovoljavajuci. Pecine i sledeci kurs su u planu cim se za to budu stvorili uslovi. Naravno do tad mi ostaje da ronim i da vestine koje sam stekao odrzim na zadovoljavajucem nivou da bih nove stvari mogao lakse da savladam.

Sva ovo sam uspeo da savladam pre svega zahvaljujuci Mirku i Vlatku i njihovoj spremnosti da svoja znanja i iskustva podele sa nama.

(Dejan AndjeliŠ)


 


 

[o nama]  [obuka]  [ekskurzije] [ekspedicije]   [trening]  [decija sekcija perajca]  [podvodna snimanja]  [kontakt]