Toplota dugog leta je polako jenjavala. Snimanje "Kraljeva Ade" se pomalo odužilo i jedva smo čekali da podjemo na zasluženi odmor. Ronilačka sezona 2008/2009 bila je jako burna i protkana raznim pehovima i dogadjajima. Prvo se "srušio" plafon na našem Tašmajdanu. Vremenske nepogode više puta su nas terale da odlažemo ekspedicije u pećinske sisteme, a na sve to su došli i problemi koji su imali sami članova kluba. Na poslovnom kao i na privatnom planu kao da je sve krenulo krivim putem. Tako je došlo do toga da smo na "odmor" pošli u nešto manjem sastavu nego obično.

Planirali smo lagane zarone kao odmor posle napornih ekspedicija. Nekako je medjutim izgledalo da nam djavo ne da mira. Ubrzo su skovani planovi da se posete Ljuta i Sopot (obližnje pećine) kao i olupine koje na protekle dve ekskurzije zbog vremenskih uslova nismo mogli posetiti. Na žalost naši pehovi su se nastavili. Vodostaj u pećinama je bio prenizak za ronjenje, a po našem dolasku u HN počela je da duva jaka bura. Na sve to Norma II brod sa koga smo inače ronili nije bio u "plovnom stanju". Naš domaćin Dragan Gačević uložio je veliki napor da nam ipak obezbedi plovilo i ronjenje je moglo da počne.

Pod vodom sreća nam se ipak osmehnula. Bura je doduše malo ohladila vodu ali je zato vidljivost bila pristojna. Ronili smo na ostatku jedrenjaka (30m dubine), i na "Higinsu" (36m dubine). Ovaj put "Higins" smo mogli lepo da sagledamo. Zbog dobre vidljivosti oštećenja broda usled lova dinamitom bila su još vidljivija. I pored toga jedna kernja težine ca. 5 kg je ipak prživela tako da smo mogli bar na tren da uživamo u pogledu na to veličanstveno biće.

Članovi kluba su bili u dobroj ronilačkoj kondiciji tako da smo ove lagane zarone iskoristili da ponešto i naučimo. Vežbali smo pravilnu penetraciju u brod. Prvo su je demonstrirali instruktori, a zatim su i ostali mogli da se okušaju u "cepanju opreme".

Posebna pažnja skrenuta je na obezbedjenje onog ko ulazi u brod, kao i o uslovima za penetraciju.

Idealan teren za početne vežbe predstavljao je "čuveni" Patrolac. Sa svojim max. 24m dubine bio je bezbedan teren za vežbanje. Sutradan uvežbane tehnike praktikovane su na dubljim olupinama "Golešnica" (-32m) i "Tihani" (-41m).

Pri kraju svakog zarona malo smo zagrevali sive moždane ćelije. Sračunavali smo potrebnu dekompresiju u glavi. Kako smo na kursevima naučili da No-Deco limit i nije neka oštra crta, više se pažnje posvetilo pravilnoj tehnici i dinamici izrona. Po rekreativnim pravilima od prvog do poslednjeg zarona svi bi bili van krivulje sigurnosti. Posebno je interesantno posmatrati ronilačke kompjutere (aladina & co.) kako traže još "plitke" dekompresije. Na kraju su svi koji nisu imali timer-e ostali sa blokiranim kompjuterima.
Privikavanje na narkozu obavljeno je na zidovima rta Veslo i "Posejdonov grad". Sa dubinama do 60m ove lokacije su bile pogodne za zagrevanje za ono što nam je predstojalo.

Na jednom od zarona brodom smo "pokupili" dva naša učenika i člana RK "Svet Ronjenja". Susret je bio srdačan i unapred smo se radovali zajedničkom zaronu. Kako to obično biva posle zarona smo zajedno otišli na ručak.

Prolazio je dan za danom i ekskurzija se polako bližila kraju. Sa suncem okupanog Jadrana trebalo se vratiti u sivi Beograd.

Dobra vest je da je bazen počeo da radi i da su Žika i Milica već počeli da drže treninge. Startuje nova sezona. Na programu su treninzi, obuka, skupljanje iskustva i zimske ekspedicije.

Ronjenje Obuka Ekskurzije - Ronilacki klub Triton